Тематски час Моје занимање

Тематски час Моје занимање

Тематски час МОЈЕ ЗАНИМАЊЕ

А шта ако се предомислим?

Одабир средње школе важна је одлука у животу. Постоји могућност, иако то више није толико сигурно као некад, да ћете тај посао радити до краја живота. Чак и ако упишете факултет, нико не гарантује да вам управо средњошколско образовање неће донијети сјајну зараду и задовољство послом. Јер задовољство послом је оно чему требате тежити.

У Бањалуци је 10. новембра у просторијама Крајина класа одржан први тематски час на којем су присуствовали основци из Бањалуке. Током посјете Крајина класу они су обишли погоне за производњу и упознали се са занимањима пекара и посластичара. Гости на тематском часу били су и представници компанија ЕЛАС Металеџперт, Еџцлусиве Лингерие и Дрворподеџ, па су основци имали прилику и да чују нешто више о занимањима која су тражена у тим компанијама.

Развој технологије довео је до појаве нових занимања и послова. Нешто што до прије 10 година није постојало, данас је сасвим уобичајен посао, а тако ће бити и у будућности. Велики број послова који данас не постоје, захваљујући развоју и промјенама потреба човјечанства, за 10 година ће вјероватно бити веома тражени и веома добро плаћени.

Како онда да одаберем шта ћу уписати?

Сваким кораком кроз погон Крајина класа основци су хранили своју знатижељу, али и мирисе и боје пецива и колача. Тематски час је изазвао велику заинтересованост, па су нека од питања која су млади поставили представницима компанија и њиховим запосленима била – шта је најтеже у том послу, да ли је то стресан посао, да ли су то добро плаћени послови, како су они изабрали своје занимање, да ли су знали шта ће радити када заврше одабрану школу, како су уопште одабрали средњу школу и шта ако им се не свиди то што су одабали и ако се предомисле?

Највише одговора су понудили Александар Мишић техничар мехатронике и Милорад Петковић машински техничар за компјутерско конструисање, који су се одмах по завршетку средње школе запослили у Елас Металеџперту.

Александар је задужен за одржавање свих машина – ЦНЦ машина, роботике, механике и електронике, а Милорад је највише задужен за пројектовање 3Д модела, израду .пдф техничке документације и .двг фајлова.

Њихови одговори били су да посао јесте стресан, али је и веома добро плаћен. Александру је на послу најтеже заправо открити шта је и гђе се налази квар на некој машини, а Милораду када клијент дође са захтјевом да се нека машина направи, а истовремено није сасвим сигуран како жели да та машина изгледа. Ни један ни други нису били сигурни шта ће тачно бити посао који ће радити када заврше средњу школу – али су их одувијек занимале роботика, механика, електроника, осмишљавање и прављење различитих машина, а смјерови који су се тада нудили – техничар мехатронике и машински техничар за компјутерско конструисање су се поклопили са њиховим интересовањима. Кажу да имају опцију да упишу факултет, али да су тренутно веома задовољни са пословима које раде, да уживају у свом послу и када би поново уписивали средњу школу – опет би исто одабрали.

Како настају нова занимања?

Једна од индустријских револуција временом је учинила је да нпр. призводња постане потпуно аутоматизована, а људе који раде у производњи су замијениле машине па су они остали без посла. Истовремено се појавила се потреба за људима који знају правити те машине, руковати њима или их поправљати. То је један од начина како настају нова занимања. До прије неколико година или неколико десетина година, било је незамисливо да ауто може возити без возача – особе која управља, мобилни телефони нису постојали, а било је и незамисливо да се у „малој црној кутији могу гледати људи“ – прије него је измишљен телевизор. Сада је то наша стварност.

Сваком новом иновацијом, која се јавља да би се олакшао и поједноставио живот, појављује се и потреба за новим алатима, машинама, предметима, уређајима, а самим тим и појединцима који ће их осмислити, израдити, одржавати, поправљати…

А то није случај само са машинама и технолошким иновацијама – било да је ријеч о новим рецептима, ођећи, медицинским средствима и машинама, лијековима… – нови послови и занимања се појављују и захтијевају стручне и образоване појединце, спремне на учење и усавршавање. Млади људи су ту у благој предности – брже и лакше уче нове ствари, више су у току са новинама које се појављују и много брже долазе до информација.

Твоја школа – твој позив – твој живот

Главна порука основцима са првог тематског часа – распитајте се о занимањима која постоје у средњим школама, разговарајте са родитељиима или наставницима и другим одраслима из школе и околине која су то занимања која су тражена и дефицитарна, и на крају – можда и најважније – размислите шта вас највише занима и шта бисте вољели радити, чиме бисте се вољели бавити и онда донесите одлуку.

Ипак, немојте да вас одлука о упису средње школе обесхрабри ако схватите да сте можда ипак погријешили. Млади данас мијењају послове на сваких 4 – 5 година, и сваки пут треба да науче неке нове вјештине. Потрудите се да увијек радите оно што волите, или макар пружите шансу да заволите оно што радите.

До тада ће вам паметна и информисана одлука о упису средње школе пружити основу да бирате занимање којим ћете бити задовољни.

Текст је настао у оквиру активности промоције стручног образовања у Републици Српској, а на иницијативу Ун ије удружења послодаваца Републике Српске и Министарства просвјете и културе Републике Српске. Активност се реализује кроз пројекат „Стручно образовање у Босни и Херцеговини“ којег проводи Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит (ГИЗ) ГмбХ у име Влада Швицарске и СР Њемачке. Пројекат подржава партнерске школе у успостављању и реализацији дуално организованог стручног образовања у складу са потребама тржишта рада.