ЈУ Технички школски центар у Зворнику има дуг историјат који сеже чак и прије 1970. кад је звачно основан као Периодична школа ученика у привреди у Зворнику. Већ тад је школа имала 13 одјељења са 281 ученика, а од почетка велику пажњу посвећује практичној настави и сарадњи с привредом с циљем да ученицима пружи трајна и функционална знања и да мотивише ученике на активно учествовање у стицању нових и проширивању постојећих знања.
Како у пракси функционише унапређење средњег образовања и сарадња с привредом, говори директор школе, господин Горан Грујић.
Зашто је значајно за ученике да имају прилику да раде праксу у привреди?
Систем образовања који омогућава ученицима да праксу раде и у компанијама подразумјева активно учешће привредника у процесу обуке ученика. С обзиром да је привреда суштински зависна од квалитетне радне снаге неопходно је да учествује у обуци ученика како би они након завршетка наставе што лакше могли да се укључе у радне процесе.
Каква је ваша сарадња са привредним субјектима када су у питању праксе и каква су искуства?
ЈУ Технички школски центар Зворник има одличну сарадњу са привредним субјектима на регији. Наши ученици који се образују за занимања електричар-електроинсталатер, бравар-заваривач, обрађивач метала резањем, руковалац грађевинских машина и кранова. Већ у 2. и 3. разреду обављају практичну наставу у фирмама. Највећи партнер нам је свакако Алумина д.о.о. али су ту свакако и Зворник путеви, Метално АД и многи други.
Колико су ученици задовољни приликом да знање стичу на овај начин и да ли им је искуство практичне наставе корисно по завршетку школе?
Овакве начин организације практичне наставе се одлично показао јер, као што сам навео раније, ученици се врло лако прилагођавају на радну атмосферу и најчешће остају да раде у предузећима у којима су обављали праксу. Због великог интересовање ученика за овај вид практичне наставе, а у случају да фирма није у стању примити све заинтересоване, приморани смо рангирати ученике према успјеху у претходном разреду и на тај начин праксом наградити оне најврједније.
Шта је, по Вашем искуству, највећи недостатак у начину на који ваша школа осигурава практично образовање и шта бисте могли да истакнете као предност у односу на друге стручне школе?
Простор за унапређење свакако постоји. Сматрам да је потребно наставити активности око усавршавања ментора у фирмама, сталног прилагођавања наставног плана и програма за средње стручне школе, али важно би било више пажње посветити опремању школских радионица и стручном усавршавању наставника стручно-теоријскеи практичне наставе у школама. Мислим да не постоје неки велики проблеми у реализацији наставе. Недостатак је евентуално стара опрема која се користи за обуку на пракси у првим разредима. Највећа предност нам је свакако та што имамо одличну сарадњу са привредним друштвима у нашем окружењу, као и добар стручни кадар састављен од искусних инжењера који имају искуство из привреде и оних млађих који су спремни да преузму то знање.
Текст је настао у оквиру активности промоције стручног образовања у Републици Српској, а на иницијативу Уније послодаваца Републике Српске и Министарства просвјете и културе Републике Српске. Активност се реализује кроз пројекат „Стручно образовање у Босни и Херцеговини“ којег проводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GiZ) GmbH у име Влада Швицарске и СР Њемачке. Пројекат подржава партнерске школе у успостављању и реализацији дуално организованог стручног образовања у складу са потребама тржишта рада.
