Пољопривредна школа је основана давне 1923. године на вртовима и њивама тадашње “Царске баште” (покусна станица) као Нижа пољопривредна школа и била прва таква школа на простору БиХ.
Школа је живјела и мијењала се зависно од бурних промјена на овим просторима. Постојала је као нижа, па затим средња пољопривредна школа, у свом саставу имала домаћичку школу, а једно вријеме била је заједно са вишом пољопривредном школом. Носила је разна имена, од Ниже пољопривредне преко Ратарско сточарске школе, Средње пољопривредне школе, Центра за школовање кадрова у пољопривреди, Пољопривредно технолошког центра.
Од 1992. до 2013 . носила је име – Пољопривредна школа.
Садашње име школе је ЈУ Пољопривредна школа .
На почетку је била, за своје вријеме, модерна и добро опремљена школа са интернатом. Тридесетих година прошлог вијека имала је зграду са централним гријањем, купатилима, радиом и кућним биоскопом, а економију са модерним шталама, свињцима, стаклеником, инкубаторима, мљекаром… Пролазила је кроз неколико значајних циклуса инвестиционе изградње и реконструкције. Развијала се и економија, пратећи савремене токове у пољопривреди, што је обезбјеђивало квалитетну практичну наставу и углед школске економије као пољопривредног произвођача.
До 1951. године боравак у интернату је бесплатан. Наредних година ученици плаћају смештај, а 1960. године интернат се гаси и губе се велике предности живота школе тог типа. Смисао постојања и разлог за посебан понос су генерације ученика које су у овој школи училе струку, живот, љубав…
Поводом јубилеја 75. година постојања и рада, 1998. године школа је промовисала монографију „Пољопривредна школа Бања Лука ( 1923 ‐1998 )“. Монографија садржи обиље података о самој школи, о друштвеним приликама, мотивима и циљевима учења, производњи на школској економији, по којој се ова школа разликује од свих других средњих школа, о полету и кризама, успонима и падовима…Аутори Монографије су Душан Савић и проф. Бранко Граховац.
Од 1998. године школа постаје једна од четири пилот ‐ школе у Републици Српској у којима се експериментално провјерава примјена новог наставног плана и програма који је урађен по модуларној методологији. Школа постаје активан учесник ФАР и ЕУ‐ВЕТ програма. Стручни тим школе учествује у изради новог Наставног плана и програма са модуларним приступом. Модернизација НПП само је једна у низу активности на остваривању циљева промјена у систему образовања.